Kako je United Media dovukla medijski mrak da podupre poslovanje SBB-a

Umesto da unapredi ponudu, SBB se oslanja na političku retoriku kako bi zadržao korisnike. 

To me iritira, iz jednostavnog razloga što i dalje postoje lokacije gde samo SBB može da nudi brz Internet pristup. 

Televizija me ne zanima. Svi znamo da je SBB, počevši kao KDS, od prvog dana bio prvenstveno provajder pay TV usluge, a tek naknadno i Internet provajder. Ipak, u današnje vreme, televizija je sve manje bitna. Barem je tako u razvijenim zemljama, a taj trend polako stiže i kod nas.

I dok se konkurencija, bilo Sat Trakt, Orion telekom, ili čak Državni Telekom, bavi polaganjem optike i ulaže u infrastrukturu sledeće generacije, SBB se oslanja na političku retoriku kako bi opravdao potpuni izuzetak investicija u next gen access mreže u Srbiji.

To nije tako svuda na Balkanu. United Grupa intenzivno ulaže u next gen access mreže u Hrvatskoj, gde su kupili mobilnog operatora Tele2, preimenovali ga u Telemach Hrvatska, uveli EON van mreže, a onda ubrzo počeli da nude usluge preko sopstvene infrastrukture koju sami grade. Isto tako, u Grčkoj i Bugarskoj, Forthnet odnosno sada već Nova Hellas, i Bugarski Vivacom, nude brzine protoka do 10 Gbps na optičkoj mreži, po niskim cenama, uz EON smart box za svaki televizor.

United Grupa zna da ne može da se probije na tržište vukući koaksijalne kablove i forsiranjem DOCSIS-a 3.0. Ali, to ih nije sprečilo da zapostave investicije u Srbiji, odakle su i krenuli, jer i dalje imaju "sigurno tržište" koje mogu jeftino da očuvaju.

U 2023. godini, SBB naplaćuje svaki dodatni set top box sa mogućnostima vraćanja unazad 390 dinara mesečno, uz priključnu taksu od 6900 dinara. Taj STB ostaje vlasništvo operatora naravno. Drugi operatori daju i do 5 STB-a, svi sa naprednim mogućnostima, bez priključnih taksi. Taj nagrađivani EON Smart Box ne košta više od 20$ u veleprodaji, uzimajući u obzir da je to SDMC STB sa AMlogic S905 čipom, koje i na AliExpress-u u maloprodaji možemo naći za te pare.

U pogledu svega toga, najinteresantnije mi je kako je United Media pomogla SBB-u da prikupi još po kojeg korisnika, tako što su ukinuli besplatni striming kanala N1 na sajtu rs.n1info.com (sada n1info.rs) u trenutku kada su započeli da upliću politiku i priču borbe protiv medijskog mraka kao reakciju na Telekomovu kupovinu Kopernikusa i još 20 manjih provajderčića kako bi napravili spinoff brend Supernova.

Malo ko se seća toga, ali se N1 mogao gledati besplatno, doduše u SD rezoluciji i sa ogromnim watermarkom "streamed by united.cloud", na sajtu N1 Srbija. Onda, kada je United Media poslala dopis Kopernikusu da obustavi emitovanje UM kanala pod pretnjom tužbe za pirateriju, 6. januara 2019. godine, doneta je odluka da se strim N1, u tako niskoj rezoluciji, praktično neupotrebljiv zbog tog watermark-a, skloni sa sajta N1, a da se link zameni sa linkom ka SBB-ovim paketima van mreže. To je ovako izgledalo nekad.

Foto: Screenshot, n1info.com, web archive

SBB je onda podržao retoriku United Medije o medijskom mraku, i zajedno su se upustili putem popločanim političkim namerama da gaslight-uju korisnike, i žale se na "gušenje slobode medija", koju su sami sebi ukinuli, kako bi izbegli povećanje brzina na koaksijalnoj mreži, smanjenje cena, ili uvođenje dodatnih benefita korisnicima.

Ta retorika je "pila vodu" neko vreme, ali se onda počeo javljati jedan jako zanimljiv fenomen, koji je opet ugrozio SBB-ovo poslovanje: korisnici su počeli da uzimaju EON van mreže, uz OTT box za 1 dinar bez rente, a onda da uzimaju Internet pretplatu kod Orion telekoma, čiji je vlasnik inače Slobodan Đinović, jedan od ljudi koji je srušio Miloševićev režim, a njegovu firmu je podržala Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj (EBRD), čija je nekadašnja direktorka Dragica Pilipović Ćefi sada direktorka u United Grupi. 

SBB je ozbiljno razmatrao da taj problem reši tako što će potpuno ukinuti OTT pakete van mreže, i naterati korisnike da pređu na Total TV ili da uzmu SBB-ove usluge "u mreži". Naravno, korisnici Total TV-a nemaju napredne mogućnosti vraćanja unazad, dok korisnici u SBB mreži moraju uzeti minimum EON Light Duo da bi mogli da vraćaju unazad sadržaje na TV-u, jer korisnici osnove kablovske dobijaju samo D3 mini STB koji nema napredne mogućnosti.

Foto: Screenshot, sbb.rs

Dakle, umesto da poboljšaju ponudu, oni su se pripremali da pogoršaju ponudu, jer korisnici u potraži za kvalitetnijim i stabilnijim Internetom idu kod "alternativne" konkurencije. U nekom trenutku su shvatili koliko je to destruktivno po sve, pa su od toga odustali, a "/ott-test/" stranicu su skinuli sa sajta, kao da ništa nije bilo. 

SBB nakon toga izdaje press release u kojem traže "jednake uslove" na tržištu u Srbiji, a te jednake uslove definišu kao "obavezu države" da natera Telekom da im obezbedi pristup Telekomovoj GPON mreži da je preprodaju, kao što je omogućeno Yettel-u. 

Đinovićev Orion telekom je očigledno uspeo i bez tih "jednakih uslova", pošto su sami izgradili optičku mrežu u Srbiji, i sada pružaju brzine do 10 Gbps na njoj. Isto tako, A1 Srbija, kojeg SBB spominje u kontekstu Yettel-a u tom press release-u, je pod očigledno nejednakim uslovima otkupio infrastrukturu pokojnog Targo Telekoma, koju je gradila firma Nuba Invest u periodu do 2012. godine, za šta je Oliver Dulić bio u zatvoru da bi naknadno bio oslobođen optužbi, a istu tu infrastrukturu je otkupila firma Connexio, koja je izvršila reparaciju, viability testing, i onda gotov "proizvod" prodala operatoru A1 Srbija.

Zašto SBB nije otkupio infrastrukturu od Connexio? Zašto ne sklope dogovor sa Orionom pa da preprodaju usluge na njihovoj infrastrukturi? Zato što je jeftinije da puste press release jednom u par meseci, i da guraju isti taj zarđali coax koji su gurali već 20 godina, sve dok ne propadnu.

Ali naravno da neće propasti, ovde je cela priča o balansiranju. SBB želi da prođe što jeftinije, i onda balansira neulaganje u infrastrukturu sa odlivom korisnika. Kada odliv korisnika počne da im šteti više nego što ulaganje u infrastrukturu košta, mistično će se stvoriti jednaki uslovi, i SBB će početi da unapređuje postojeću infrastrukturu.

Ključni problem u celoj ovoj priči je što SBB ne kuka oko postojeće infrastrukture. Oni nemaju nameru da zarđali coax zamene, da preopterećene nodove splituju, da počnu da koriste kvalitetniju end user opremu. SBB već sada može u svakoj zgradi gde ima coax, da ga zameni GPON-om bez problema, za šta im ne trebaju dodatne dozvole. Skineš jedan kabl i staviš drugi. Oni nemaju nameru to da rade. Fokus je isključivo na dalje širenje, gde treba da pribave dozvole, a to košta, i ide sporo, i tu je Telekom već napravio monopol, u kojem će se SBB teže probiti, posebno sa ovako lošom ponudom kakvu danas imaju u Srbiji, zbog čega insistiraju da im se omogući preprodaja Telekomove GPON mreže.

Inače, pravo operatora da preprodaju infrastrukturu lokalnog incumbent operatora u svetu postoji već deceniju, i ja to podržavam. Više puta sam spominjao da je suludo prisiliti svakog operatora da iznova gradi mrežu, paralelno preko svih ostalih mreža drugih operatora, i da tako iznova i iznova razaraju ulice i zgrade, prave gnezda na banderama, i slično. Podržavam liberalizaciju tržišta, što obuhvata i bitstream pristup na najrasprostanjenijim mrežama za svakog operatora. Tako nešto je neminovno i u Srbiji, i samo se čeka da Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, u saradnji sa Regulatorom, proglasi Telekomovu GPON mrežu predmetom obaveze koje Telekom ima kao operator sa značajnom tržišnom snagom.

Ako je tako - čemu ovaj tekst? Zato što je neiskreno pričati o opstrukcijama, jednakim uslovima, i slobodi medija, ako ne želiš da gradiš svoju mrežu nego čekaš da ti je neko pokloni. To je legitimno, ali tako i reci, ne okolišaj.

Mada, kad su velike firme ikada bile iskrene?