Kragujević: Rešenje za Prvu i B92 je „must carry” regulativa bez nadoknada

U javnosti je trenutno aktuelna polemika oko SBB-ove odluke da prestane sa reemitovanjem kanala TV Prva i B92, kao i kablovskih kanala Prva World, Prva Kick i Prva Plus.

Dok jedna strana insistira da je nova cena naknade previsoka, a druga strana se poziva na to da je prethodna cena ugovorena sa Antena Grupom, tadašnjim vlasnikom TV Prva i O2 (sada B92), i da su nove cene opravdane i tržišne, u centru sukoba se opet nalaze korisnici koji - kao što je do sada uvek bila praksa - izvlače deblji kraj.

Bez obzira kako će se završiti ovo trenutno pitanje Kopernikusa i SBB-a, da li će se dogovoriti o nekoj ceni koja svima odgovara, da li će SBB prestati sa reemitovanjem, smatram da ovaj konkretan slučaj nije bitan koliko je bitno načelo televizija sa nacionalnom frekvencijom koje naplaćuju privilegiju da iste budu reemitovane u okviru zatvorenog kablovskog pay TV sistema.

Srbija, inače, nema tzv. „must carry” regulativu za kanale sa nacionalnom frekvencijom, već samo za javni servis odnosno RTS 1, RTS 2 i RTS 3, kao i RTV 1 i RTV 2 na teritoriji AP Vojvodine.

Pažljivom analizom tržišta, regulatori mnogih država - posebno u okviru EU - su uveli must carry regulativu za sve kanale sa nacionalnom frekvencijom. To nije sporno, ali se javlja pitanje pritiska regulatora na pružaoce usluga distribucije medijskih sadržaja, da plaćaju naknadu za prava reemitovanja kanala, čime regulator kontroliše tržišne uslove i praktično „forsira” operatora na dodatne troškove.

Međutim, rešenje tog pitanja je izuzetno lako. Neophodno je uvesti „must carry” regulativu bez mogućnosti naplate naknade kablovskim operatorima.

Moje obrazloženje navedenog je vrlo jednostavno - nacionalna frekvencija je javno dobro, uzimajući u obzir da se koristi ograničeni javni resurs (radiofrekvencijski opseg), i da se samim tim javlja očekivanje delovanja u javnom interesu kada su u pitanju emiteri. U skladu sa tim, realno je očekivati da se emiteri odnosno televizije kojima je dodeljena nacionalna frekvencija, odreknu prava na posebne naknade za prenošenje sadržaja na teritoriji države (dakle, za DVB-C, OTT, IPTV i DTH unutar granica zemlje gde su televizijama dodeljene nacionalne frekvencije).

Komercijalne televizije novac zarađuju od reklama, sponzorstava, i sličnog. Zbog ogromnog broja gledaoca do kojih dopiru, imaju povlašćen status u očima oglašivača, i samim time imaju veću pregovaračku moć kada su u pitanju uslovi i nadoknade za reklamiranje.

Uz ukidanje prava na posebne naknade za reemitovanje televizijama sa nacionalnom frekvencijom, a istovremeno uvođenje „must carry” regulative koja svim operatorima usluga DMS nalaže obavezu da reemituju sve kanale sa nacionalnom frekvencijom, stvara se povoljna situacija na tržištu za krajne korisnike - pretplatnike, izbegavaju se „tržišne bitke” i sukobi oko nadoknada za reemitovanje i problema sa licenciranjem sadržaja, a smanjuje se finansijski teret na operatore usluga DMS, uz još veće povećanje broja gledalaca televizijama koje se kroz „must carry” obavezu reemituju i na svim KDS, OTT, IPTV i DTH platformama, čime su u poziciji da uvećaju svoje prihode od reklamiranja.

Ovakve mere bi podstakle rad emitera u interesu javnosti, smanjile namete kablovskim operatorima, i dovele do povećavanja ukupnog broja kanala dostupnim gledaocima, što kroz „must carry” regulativu, što kroz osnivanje potpuno novih TV kanala koji se striktno emituju kroz zatvorene pay TV sisteme, sa premium sadržajima, uz naknadu koju operatori plaćaju emiterima po ugovoru i dogovoru.