Prelazak državne granice za korisnika znači promenu pejzaža i imena operatora na ekranu telefona. Za mobilnu mrežu, to je okidač za početak kompleksnog procesa signalizacije, autentifikacije i rutiranja saobraćaja. Iza kulisa se u deliću sekunde uspostavlja intenzivna komunikacija između matičnog operatora u Srbiji i gostujuće mreže u inostranstvu.
Kada telefon izgubi signal matične mreže (HPLMN - Home Public Land Mobile Network), modem u uređaju započinje skeniranje dostupnih frekvencijskih opsega. Pronalazi lokalne mreže i konsultuje listu prioriteta trajno upisanu na SIM kartici. Ova lista diktira na koju mrežu telefon prvo pokušava da se registruje, što se u telco terminologiji naziva "steering of roaming". Matični operatori uvek imaju preferirane partnere u inostranstvu sa kojima su potpisali povoljnije veleprodajne ugovore o razmeni saobraćaja i softver na kartici vas usmerava upravo ka njima.
Nakon odabira gostujuće mreže (VPLMN - Visited Public Land Mobile Network), telefon šalje zahtev za registraciju. Gostujuća mreža u tom trenutku ne zna ko ste vi. Njen softver, MME u 4G odnosno AMF u 5G arhitekturi, prepoznaje samo vaš IMSI (International Mobile Subscriber Identity) broj, koji u sebi sadrži kod države Srbije (220) i kod vašeg domaćeg operatora. Oslanjajući se na te kodove, gostujuća mreža kroz međunarodnu IPX (IP Exchange) tranzitnu mrežu kontaktira bazu podataka vašeg matičnog operatora, tačnije HSS (Home Subscriber Server).
Cilj ove komunikacije je autentifikacija korisnika. Matična mreža preko međunarodnih linkova šalje kriptografski izazov (challenge) koji procesor na vašoj SIM kartici mora da reši. Ako je odgovor koji telefon vrati tačan, vaš identitet je potvrđen. HSS zatim šalje gostujućoj mreži vaš korisnički profil, koji sadrži informacije o tome da li vam je roming uopšte dozvoljen i kojim uslugama tačno smete da pristupite. Tek nakon završetka ove signalizacije, na ekranu se pojavljuje ime stranog operatora i indikator jačine signala.
Kada je u pitanju prenos podataka, situacija postaje tehnički zahtevnija zbog mrežnog mehanizma poznatog kao "home routing". Korisnici redovno primećuju da je latencija (ping) u romingu drastično viša nego kod kuće, čak i kada su nakačeni na savremenu 4G ili 5G mrežu sa maksimalnim signalom. Razlog ne leži u kvalitetu signala, već u arhitekturi rutiranja mobilnog interneta.
Vaš telefon zapravo ne izlazi na internet direktno iz mreže stranog operatora na koju ste povezani. Umesto toga, sav vaš internet saobraćaj se na nivou bazne stanice i lokalnog core-a pakuje u GTP (GPRS Tunneling Protocol) tunele. Gostujuća mreža usmerava te enkapsulirane pakete preko IPX mreže nazad u Srbiju, pravo do Packet Data Network Gateway (PGW) čvora vašeg matičnog operatora.
Matični operator u Srbiji je taj koji vašem uređaju dodeljuje IP adresu, precizno meri potrošnju svakog bajta za potrebe naplate i sprovodi restrikcije brzine ili filtriranje saobraćaja. Zbog ovog tunelovanja, vaš internet saobraćaj iz inostranstva fizički putuje stotinama ili hiljadama kilometara nazad u Srbiju, tek tu izlazi na javni internet, putuje do ciljnog servera koji otvarate, a zatim se istom podzemnom i optičkom trasom vraća nazad na vaš ekran. Ovaj obavezni tranzit unosi veliko fizičko kašnjenje u prenosu paketa.
Iako postoji arhitektonska alternativa u vidu "local breakout" pristupa, gde bi gostujuća mreža direktno rutirala saobraćaj na internet i time smanjila latenciju, domaći operatori gotovo isključivo koriste "home routing" model. Razlog je stroga kontrola i mogućnost instant blokade saobraćaja ukoliko korisnik pređe limit definisan roming dodacima, čime se sprečavaju enormni računi, dok se istovremeno zadržava suverenitet nad mrežnim polisama koje operator primenjuje na svoje pretplatnike bez obzira na njihovu fizičku lokaciju.
Nema komentara