Portugalski investicioni fond Alpac Capital pokrenuo je sveobuhvatan proces finansijske optimizacije i restrukturiranja medija koji posluju u okviru ove grupacije, a najznačajnija poslovna odluka odnosi se na gašenje štampanog izdanja dnevnog lista „Nova” počev od 31. oktobra.
Pored ukidanja neprofitabilnog print izdanja, novi menadžment je definisao paket mera usmerenih na smanjenje operativnih rashoda. Prema informacijama koje je objavio deo redakcije ovog medija, plan restrukturiranja obuhvata raskid saradnje sa honorarnim saradnicima angažovanim u listu i na portalu Nova, kao i u nedeljniku i na portalu Radar. Istovremeno, obustavlja se dalja produkcija podkasta „Dobar, loš, zao” i „Pick and roll”, dok se u cilju dodatnih ušteda otkazuju i pretplate na inostrane foto-servise Profimedia i EPA za sva pomenuta izdanja.
Odluke o racionalizaciji poslovanja doneli su predstavnici vlasnika i uprave Pedro Vargas David i Peter Vajai, zajedno sa Markom Stjepanovićem, koji je 8. oktobra od strane menadžmenta zvanično imenovan za glavnog urednika portala Nova.rs.
Sukob oko upravljanja i pitanje korporativnog legitimiteta
Najnovije mere štednje produbile su već postojeći sukob između vlasničke strukture i dela zaposlenih koji se protive promenama u menadžmentu. Iako je Alpac Capital početkom oktobra postavio Marka Stjepanovića, nekadašnjeg glavnog urednika Blica, na čelo portala Nova.rs, deo redakcije je odbio da prihvati odluku poslodavca.
Zaposleni koji se protive novoj upravi su dan nakon Stjepanovićevog imenovanja organizovali sopstveno glasanje u redakciji, na kom su za glavnog urednika portala proglasili Ranka Pivljanina, dotadašnjeg urednika štampanog izdanja. Time je stvorena paradoksalna situacija u kojoj deo zaposlenih u privatnoj medijskoj kompaniji osporava pravo vlasnika da imenuje rukovodeći kadar.
U saopštenju koje potpisuje redakcija portala i novina „Nova”, i sami zaposleni konstatuju da Stjepanović ima „legalan ugovor sa Alpak kapitalom”, ali tvrde da on „nema legitimitet” jer redakcija odbija da sarađuje sa njim, zbog čega mu od 8. oktobra praktično nije omogućeno da fizički preuzme rukovođenje u prostorijama redakcije.
Ekonomska održivost naspram optužbi za „ličnu osvetu”
Dok menadžment nove poteze obrazlaže ekonomskim razlozima i neophodnošću uspostavljanja održivog poslovnog modela, pobunjeni deo redakcije tvrdi da su odluke donete jednostrano i bez konsultacija sa urednicima. Zaposleni u svom obraćanju javnosti iznose tvrdnju da gašenje štampanog izdanja i rezanje troškova zapravo predstavljaju „osvetu” zbog neuspelog preuzimanja uredničke funkcije na portalu.
Kao argument za svoje tvrdnje, iz redakcije navode da je pre pedesetak dana, na sastanku u prostorijama lista Danas u Beogradu, rukovodstvo koje su predstavljali Pedro Vargas David i Brent Sadler potvrdilo da glavni urednik Danasa Dragoljub Draža Petrović i urednik lista Nova Ranko Pivljanin ostaju na svojim pozicijama. Međutim, u međuvremenu je došlo do eskalacije sukoba oko upravljanja portalom, a prethodno je ukinut i budžet za marketing, što ukazuje na to da je menadžment već duže vreme tražio model za smanjenje rashoda.
Redakcija u saopštenju iznosi i procenu da bi štampano izdanje u novim političkim okolnostima nakon izbora imalo prostor za rast prihoda na marketinškom tržištu, te dovodi u pitanje korporativna obrazloženja vlasnika o neisplativosti printa.
Borba za operativnu kontrolu nad portalom
Poseban segment spora odnosi se na samo funkcionisanje portala Nova.rs. Prema navodima iz saopštenja redakcije, predstavnici Alpac Capitala su prilikom saopštavanja odluka o rezanju troškova pohvalili čitanost portala, koji je tokom izbornog dana zabeležio više od četiri miliona otvorenih stranica bez marketinške podrške.
Međutim, dok menadžment pokušava da zadrži visoku posećenost uz istovremenu optimizaciju troškova i uvođenje reda u upravljačku strukturu, deo zaposlenih sve poteze uprave tumači kao pokušaj slabljenja redakcije. U saopštenju se, između ostalog, upravi zamera i to što je zaposlenima prethodno ponudila otpremnine za sporazumni raskid radnog odnosa, kao i pokušaj menadžmenta da reguliše i ograniči pristup nalozima za objavljivanje i izmenu tekstova (CMS) novinarima i urednicima koji ne priznaju odluke vlasnika.
Pozivajući se na prošlogodišnje istraživanje Rojtersa i Oksforda o poverenju u medije, deo redakcije u svom saopštenju ide i korak dalje, dovodeći u pitanje čak i samu vlasničku transformaciju, uz otvorene spekulacije o tome „kome ljudi iz Alpak kapitala nešto duguju” nakon političkih promena u zemlji. Sa druge strane, potezi koje povlače predstavnici fonda Alpac Capital i Adria News Networka ukazuju na to da novi vlasnici nemaju nameru da odustanu od korporativnog restrukturiranja i uspostavljanja pune upravljačke kontrole nad medijima u svom portfoliju.
Nema komentara