Novi IEEE 802.11be standard ne donosi samo veće teorijske brzine, već rešava decenijski problem latencije. Ipak, domaći korisnici će na masovniju opremu operatera morati da sačekaju.
Decenijama unazad, osnovno pravilo svakog kompetitivnog gejmera glasilo je jednostavno: ako želiš stabilnu vezu i nizak ping, zaboravi na bežičnu mrežu i uključi LAN kabl. Bez obzira na to koliko su prethodne generacije Wi-Fi protokola bile brze na papiru, u praksi su uvek bile podložne interferencijama. Rezultat su dobro poznati problemi, gubitak paketa (packet loss), iznenadni skokovi latencije i nepredvidiv jitter u trenucima kada se lomi meč.
Sa dolaskom novog IEEE 802.11be standarda, komercijalno poznatog kao Wi-Fi 7, fokus industrije se po prvi put pomera sa pukog obaranja brzinskih rekorda na ono što korisnike suštinski zanima stabilnost i eliminacija kašnjenja. Ključni adut ove tehnološke generacije nosi naziv Multi-Link Operation (MLO), a reč je o inovaciji koja bi bušenje zidova radi provlačenja UTP kablova mogla da pošalje u istoriju.
Kraj rada na jednom kanalu: Kako MLO eliminiše "jitter"
Da bi se razumela težina ove promene, neophodno je sagledati ograničenja dosadašnjih tehnologija. Iako su Wi-Fi 5 i Wi-Fi 6 doneli gigabitne propusne opsege, zadržali su fundamentalnu manu: uređaj je u jednom trenutku mogao da komunicira sa ruterom isključivo preko jedne frekvencije - 2,4 GHz, 5 GHz ili 6 GHz (kod Wi-Fi 6E verzije).
U scenariju gde igrate Counter-Strike 2 ili League of Legends, a u komšiluku se pojavi radijska smetnja ili zagušenje na istom kanalu, vaš uređaj mora da sačeka slobodan termin za slanje podataka kako bi se izbegla kolizija. Taj kratak prekid u komunikaciji na ekranu se manifestuje kao nagli trzaj, odnosno „lag“.
MLO iz korena menja ovu topologiju. Tehnologija omogućava kompatibilnom uređaju da istovremeno uspostavi i koristi višestruke linkove preko različitih frekvencijskih opsega. Računar ili konzola mogu u istoj milisekundi da šalju i primaju pakete paralelno, na primer, kombinujući 5 GHz i 6 GHz. Ukoliko na jednom kanalu dođe do zagušenja ili smetnje, saobraćaj se bez milisekunde zadržavanja preusmerava na drugi. Time se jitter praktično neutrališe, a stabilnost bežične veze po prvi put dostiže parametre fizičkog kabla.
Virtuelna realnost kao ultimativni test odziva
Dok će e-sportisti i profesionalni igrači verovatno još dugo ostati privrženi kablu zbog navike i stopostotne sigurnosti,postoji segment gde je bežična veza neophodna, a tolerancija na kašnjenje nulta - Virtual Reality (VR).
Kod bežičnog PCVR strimovanja na uređajima poput Meta Quest headseta, latencija je pitanje fizionomije, a ne samo estetike. Grafička karta renderuje sadržaj u visokoj rezoluciji, kompresuje ga, šalje kroz vazduh do naočara gde se vrši dekodiranje i prikaz. Celokupan proces mora da se završi unutar budžeta od 20 milisekundi.
Svako probijanje tog praga dovodi do desinhronizacije pokreta glave i slike, što kod korisnika momentalno izaziva mučninu (motion sickness).
Wi-Fi 7 u kombinaciji sa MLO mehanizmom spušta latenciju bežičnog prenosa na jednocifrene vrednosti. Agregacijom čistog opsega od 6 GHz i prodornijeg signala na 5 GHz obezbeđuje se ogroman protok podataka uz odziv u realnom vremenu, čime se u potpunosti eliminiše cepanje frejmova i kašnjenje pri naglim pokretima.
Realnost u Srbiji: Kada stižu Wi-Fi 7 ONT uređaji?
Iako je tehnologija na globalnom nivou već stupila na scenu, situacija na domaćem telekomunikacionom tržištu nalaže znatno umerenija očekivanja. Postavlja se logično pitanje: kada domaći operatori planiraju uvođenje Wi-Fi 7 optičkih mrežnih terminala (ONT)?
Sudeći prema dosadašnjoj dinamici nabavke opreme kod najvećih operatora u Srbiji, masovniji prelazak neće biti brz.Većina provajdera trenutno se nalazi u fazi konsolidacije i isporuke Wi-Fi 6 terminala korisnicima optičke mreže. Nabavka korisničke opreme (CPE) uvek je direktno uslovljena cenom na veliko, kao i dugoročnim ugovorima sa dobavljačima. GPON i XGS - PON ONT uređaji sa integrisanom Wi-Fi 7 podrškom trenutno predstavljaju značajan trošak koji većina operatora još uvek ne želi da ukalkuliše u standardne rezidencijalne pakete.
U praksi to znači da širi krug korisnika verovatno neće videti integrisane Wi-Fi 7 uređaje u masovnoj ponudi u naredne barem dve godine. Ipak, na domaćem tržištu već postoji izuzetak od ovog pravila: domaći operator BrzNet trenutno je jedini provajder u Srbiji koji nudi zvaničnu Wi-Fi 7 opremu u okviru svog premium paketa, ciljajući upravo napredne korisnike i entuzijaste kojima je maksimalan bežični propusni opseg primaran.
Za sve ostale korisnike na mrežama gde ovakva oprema još uvek nije dostupna, jedino praktično rešenje za uživanje u prednostima MLO tehnologije ostaje kupovina sopstvenog standalone Wi-Fi 7 rutera. U tom slučaju, fabrički ONT operatera prebacuje se u Bridge mode, čime se proces rutiranja i upravljanja lokalnom bežičnom mrežom prepušta hardveru sposobnom da isporuči pun potencijal nove generacije bežičnog interneta.
Nema komentara