Mnogi korisnici žive u ubeđenju da je upotrebom HTTPS enkripcije njihov internet saobraćaj potpuno nevidljiv za provajdera. Iako je tačno da vaš ISP ne može da pročita sadržaj vaših poruka, ukrade vaše lozinke ili vidi slike koje šaljete dok putuju mrežom, to ne znači da provajder ne zna šta tačno radite. Bilo da gledate 4K video na Netflix-u, igrate online igru ili ostavljate torrent klijent da radi u pozadini, mrežna oprema vašeg operatora u realnom vremenu prepoznaje tip saobraćaja koji generišete. Tehnologija koja ovo omogućava naziva se Deep Packet Inspection, ili skraćeno DPI.
Tradicionalno rutiranje oslanja se na osnovna zaglavlja paketa, gde ruter proverava samo izvorišnu i odredišnu IP adresu, kao i portove, kako bi znao gde da prosledi saobraćaj. DPI oprema predstavlja znatno napredniji mehanizam. Ovi specijalizovani uređaji i softverski moduli, postavljeni duboko u IP Core mreži provajdera, analiziraju pakete "u letu" na putu ka korisniku. Iako je sam "teret" (payload) paketa zaštićen snažnom enkripcijom koju oprema ne može da probije, DPI algoritmima dešifrovanje nije ni potrebno. Umesto toga, oni se oslanjaju na naprednu heuristiku i statističku analizu kako bi identifikovali obrasce ponašanja u mrežnom protoku.
Identifikacija se vrši čitanjem dostupnih metapodataka i praćenjem specifičnosti svake konekcije. Prilikom uspostavljanja sigurne TLS konekcije, klijent i server razmenjuju inicijalne informacije koje su u čistom tekstu, poput Server Name Indication (SNI) polja, koje jasno otkriva domen servera kome pristupate. Pored toga, DPI oprema u milisekundi meri veličinu paketa, redosled, asimetriju uploada i downloada, i mikrosekundne razmake između paketa. Torrent protokol, na primer, ima agresivan i specifičan mrežni potpis jer kreira ogroman broj simultanih konekcija ka nasumičnim IP adresama. Sa druge strane, video strim se oslanja na prepoznatljivo jednosmerno baferovanje velikih blokova podataka, dok online igre generišu konstantan niz veoma malih paketa gde je prioritet niska latencija. Moderni DPI sistemi prepoznaju ove obrasce gotovo bez greške.
Glavni razlog zašto telekomunikacioni operatori implementiraju ovakve skupe sisteme nije puko nadgledanje korisnika i ugrožavanje privatnosti, već saobraćajni inženjering i održavanje kvaliteta servisa (QoS). Savremene pristupne mreže, uključujući tu i GPON optiku koja je suštinski deljena infrastruktura, dizajnirane su sa određenim stepenom overbookinga i raspolažu ograničenim agregacionim kapacitetom. U satima najvećeg opterećenja mreže, DPI omogućava operatoru da primeni pametne polise prioritizacije. Saobraćaj osetljiv na kašnjenje i gubitak paketa, poput VoIP poziva i gejminga, automatski dobija viši prioritet prolaska kroz mrežu. Nasuprot tome, masovni transferi fajlova i p2p saobraćaj dobijaju niži prioritet na zagušenim linkovima, kako nekoliko "heavy usera" ne bi ugušilo link i degradiralo internet iskustvo ostalih korisnika na istom optičkom stablu. Kroz implementaciju DPI tehnologije, provajder maksimizuje efikasnost svoje infrastrukture i osigurava stabilnost servisa za sve korisnike.
Nema komentara