Foto: Secretaría de Seguridad Pública de Michoacán
Koliko su telekomunikacije ušle u sve pore društva govori i činjenica da se sve veći broj protivzakonitih delatnosti koordiniše i dogovara na daljinu koristeći telekomunikacione mreže. I dok neki kriminalci koriste pozive i SMS, malo napredniji koriste enkriptovane čet aplikacije kao što su Viber, WhatsApp i Telegram, oni još napredniji Signal ili čuveni "Sky", na drugoj strani sveta javila se jedna izrazito zanimljiva i jedinstvena pojava - tzv. narko-antene.
Inovativni narko karteli u Meksiku i Kolumbiji počeli su da uspostavljaju sopstvene telekomunikacione mreže, zasnovane prvenstveno na dvosmernim radio komunikacijama u VHF opsegu (tzv. toki-voki princip), koristeći kompleksne mreže pojačavača, primopredajnih stanica, kontrolnih centara i redundantne transportne mreže koja to sve podupire.
U nekim situacijama, zabeleženi su slučajevi da su postavljane mreže nalik na GSM po arhitekturi, koristeći ukradenu opremu koju su podešavali kidnapovani tehničari zaposleni kod telekomunikacionih operatora - delom iz Južne Amerike a delom čak i iz S.A.D.
Ozloglašeni kartel "Los Zetas" je zapravo pokrenuo taj trend postavljanja telekomunikacionih mreža, koje su koristili za brze dojave i koordinaciju svojih članova, a novi nivo brutalnosti i smelosti pokazali su ne samo svojim kriminalnim radnjama povezanim za kontrolu teritorije, borbu sa policijom i vojskom i svojim rivalima, već i prekograničnim otmicama inženjera, programera i IT tehničara iz S.A.D., kao i redovno "preuzimanje" kombija i kamiona podizvođača koji rade za telekomunikacione operatore - u svrhe pribavljanja telekomunikacione opreme, uređaja i alata.
Zete su "važne razgovore" obavljali isključivo lično ili eventualno putem enkriptovanih servisa koji koriste Internet, ali su se za komunikaciju članova nižeg ranga koristile dvosmerne radio stanice. Oni su svoje mreže grupisali po rejonima, gde je vođa svakog rejona imao odgovornost da održava mrežu i određen nivo pokrivenosti i dostupnosti mreže, obezbedi povezanost mreže sa drugim rejonima i centralnim rukovodstvom kriminalne organizacije, da spreči infiltracije i prisluškivanje kroz upotrebu enkripcije i redovne inspekcije hardvera i softvera, kao i da brzo rešava kvarove, a sve ovo je postignuto kroz otimanje vozila, krađu opreme, otimanje tehničara i njihovih porodica, ali isto tako i upotrebu solarnih panela i moćnih UPS uređaja za neprekidno napajanje, maskiranje antenskih stubova, postavljanje opreme po krošnjava visokog drveća, i postavljanje parazitskih antena na postojeće tornjeve mobilnih operatora.
I ako se kriminalna vladavina Zeta završila zbog formalnog raspada te grupe usled internih konflikata delom nastalih i zbog brata dotadašnjeg vođe Ozijela Kardenasa (koji inače izlazi iz zatvora za manje od mesec dana - 30. avgusta 2024. godine; prava telenovela) - ono što se nije završilo je praksa kartelskih telekomunikacionih mreža.
U prethodnih nekoliko godina, aktivnosti organizovanog kriminala su delom izmeštene na Internet, čime se smanjila potreba za upotrebom dvosmernih radio veza za komunikaciju, a umesto toga, karteli su počeli da prave WISP mreže koristeći MikroTik i Ubiquiti opremu na 2.4GHz i 5 GHz (kao i ~900 MHz, naravno bez licence, koristeći opremu iz S.A.D. gde je i 900 MHz opseg koji se po režimu opšteg ovlašćenja koristi za wireless Internet).
Nove kartelske WISP mreže donele su mogućnost povezivanja na Internet, i omogućile brz prenos foto i video materijala, deljenje lokacije uživo i praćenje ljudi, vozila i "robe", a stvorile su i nove izvore prihoda u vidu reketiranja.
Tako je na primer - "Los Viagras" kartel iz regiona Mićoakan u Meksiku, postavio soptvenu WISP mrežu za pristup Internetu na 5 GHz, koju su za potrebe pristupa Internetu povezali na trunk optičke linkove meksičkog operatora Telmex (deo America Movil, čiji je deo i A1 Telekom Austria Group i svi njihovi operatori) čiji je vlasnik - da citiramo neke medije - "meksički tajkun Karlos Slim".
Kartel je nakon toga obavezao svako domaćinstvo (dostigli su broj od oko 5000 "korisnika") da plaća kartelu iznos od oko 500 pezosa (25 EUR) mesečno za "pristup Internetu", a ukoliko nisu hteli da koriste usluge ovog "provajdera", alternativa je bila brutalna egzekucija svih članova domaćinstva.
Gde karteli nisu podizali sopstvene stubove (što je "Los Viagras" radio), koriste postojeće telekomunikacione tornjeve u vlasništvu mobilnih operatora, a osim antena, rutera i druge telekomunikacione opreme, postavljaju i nadzornu opremu i alarme na njih i redovno ih obilaze. Ako radnik telekomunikacionog operatora priđe preblizu antenama, ili ih isključi, za nekoliko minuta se pojavljuje grupa naoružanih siledžija koji će jasno staviti do znanja radniku koje su posledice "smetanja poseda" kartela. Interesantno je to što, koliko god brutalni bili prema običnim ljudima, IT radnike operatora ne ubijaju već ih "ljubazno upozoravaju" (kako je jedan od meksičkih novinara sarkastično opisao) - sve sa ciljem da iste te tehničare kasnije kidnapuju i prisile da grade i održavaju kartelsku mrežu, ili eventualno da ih ucenjuju kako bi prikrivali aktivnosti kartela od operatora čiji je toranj i policije.
Ako pogledamo situaciju malo južnije, za kraj, bitno je spomenuti i aktivnosti Kolumbijskih kartela u regionu Darijenskog prekida (Tapón del Darién), koji važi za jedan od najneprohodnijih i najbrutalnijih regiona u svetu. Baš ovde, na mestu kopnene konekcije između Paname i Kolumbije, su intenzivirane aktivnosti raznih grupa organizovanog kriminala, revolucionarnih armija, običnih gangstera i svega između. Tamo gde policija ne sme da kroči, vojska nerado odlazi, gde revolucionari ginu od tropskih bolesti i povreda, karteli obavljaju svoje brutalne delatnosti, ostavljajući za sobom trag razora, smrti i umreženih solarnih mesh radio stanica u očišćenim parčićima šume.
Sledeći put kada mobilne operatore nazovete "kartelom", setite se da možete i kartel da nazovete "mobilnim operatorom"…
Nema komentara