Danas internet uzimamo zdravo za gotovo. Striming, video-pozivi, cloud, online bankarstvo, rad od kuće, društvene mreže – sve funkcioniše tiho u pozadini, kao struja ili voda. A pre tačno 30 godina, Srbija je tek uspostavila svoju prvu međunarodnu internet vezu.
Bila je 1996. godina. Zemlja pod sankcijama, tehnološki izolovana, sa ograničenim pristupom globalnim tokovima informacija. I upravo u takvom okruženju, u okviru akademske zajednice, pokrenuta je inicijativa koja će dugoročno promeniti način na koji Srbija komunicira sa svetom.
Ključnu ulogu u tom procesu imao je Računarski centar Beogradskog univerziteta (RCUB), u saradnji sa kompanijom Telefonija i timom inženjera koji je radio na Internet projektu iz kog je kasnije nastao Beotel, jedan od prvih domaćih internet provajdera. Ideja je bila jasna – obezbediti nezavisan međunarodni link i staviti ga na raspolaganje akademskoj mreži, ali i otvoriti prostor za razvoj šire internet infrastrukture.
U tom trenutku postojala je realna bojazan da bi pristup globalnoj mreži mogao da ostane pod kontrolom jedne strukture, što bi značilo usporen i ograničen razvoj tržišta. Zato je odluka da se obezbedi nezavisan link bila mnogo više od tehničkog poteza – bila je strateški potez za sprečavanje monopola i otvaranje prostora konkurenciji.
Tehnički deo poduhvata bio je sve samo ne jednostavan. Za uspostavljanje međunarodne konekcije bila je potrebna satelitska oprema koja je stizala iz inostranstva – i koja je u jednom trenutku zapela na carini na aerodromu Surčin. Tek 26. februara po podne oprema je oslobođena carinskog nadzora i transportovana na lokaciju gde je trebalo da bude instalirana.
Veza između Telefonije i RCUB-a već je bila uspostavljena, tako da je čitav tim čekao samo da satelitski link proradi. Montaža i podešavanje trajali su tokom noći i narednog prepodneva. U uslovima ograničenih resursa i pod pritiskom vremena, inženjeri su praktično u jednoj neprospavanoj noći uspeli da podignu međunarodnu vezu.
Kada je konekcija konačno uspostavljena, Srbija je dobila direktan izlaz na globalnu mrežu. Bez monopola. Bez posrednika. Sa potencijalom da sama gradi svoje internet tržište.
Iz današnje perspektive, taj trenutak deluje simbolično. Ali bez njega ne bi bilo prvih domaćih provajdera, ne bi bilo razvoja IT sektora kakav danas poznajemo, niti digitalne ekonomije koja postaje jedan od ključnih pokretača rasta.
Za tri decenije prešli smo put od satelitskog linka i sporih konekcija do optike, gigabitnih brzina i 5G mreža. Internet je iz akademskog projekta prerastao u osnovnu infrastrukturu države.
Možda tada, u februaru 1996. godine, većina prisutnih nije razumela čemu će sve to služiti. Danas znamo: bio je to trenutak kada je Srbija ponovo postala deo globalnog digitalnog prostora.
I to je bila tek prva konekcija.
Nema komentara