Satelitski pristup internetu kompanije SpaceX, poznatiji kao Starlink, poslednjih meseci zaokružuje svoje prisustvo u regionu Zapadnog Balkana. Nakon što je usluga krajem oktobra komercijalno puštena u rad u Bosni i Hercegovini, a početkom novembra obelodanjeno da je kompanija dobila zeleno svetlo regulatora u Crnoj Gori, Srbija je ostala jedina država u okruženju u kojoj ovaj servis još uvek nije dostupan. Iako se u delu javnosti često mogu čuti spekulacije o navodnim političkim blokadama ili zaštiti domaćih telekomunikacionih operatora, uvid u regulatorne procedure i zvaničnu dokumentaciju pokazuje potpuno drugačiju sliku.
Bosna i Hercegovina i Crna Gora: Uredne prijave i početak rada
Ulazak Starlinka na tržišta susednih država prošao je kroz standardne zakonske procedure koje važe za sve telekomunikacione operatore. U Bosni i Hercegovini, kompanija je najpre osnovala lokalno pravno lice Starlink BH d.o.o. sa sedištem u Sarajevu, a zatim 22. maja 2026. godine podnela zvaničan zahtev Regulatornoj agenciji za komunikacije (RAK). Nakon usklađivanja regulatornih uslova, generalni direktor RAK-a Draško Milinović je krajem septembra uručio dozvolu za obavljanje delatnosti davaoca pristupa internetu direktorki za globalno licenciranje i aktivaciju tržišta u Starlinku Rebeki Slik Hanter.
Komercijalna usluga u Bosni i Hercegovini postala je dostupna 21. oktobra, kada su otvorene narudžbine i objavljen zvanični cenovnik. Najjeftiniji kućni paket sa ograničenjem brzine do 100 Mbps (Residential 100 Mbps) košta 68 KM mesečno (oko 35 evra), paket do 200 Mbps (Residential 200 Mbps) iznosi 88 KM mesečno (oko 45 evra), dok paket bez fiksnog ograničenja brzine sa najvišim prioritetom u rezidencijalnoj mreži (Residential Max) košta 108 KM mesečno (oko 55 evra). Prenosivi paketi (Roam) kreću se od 88 KM mesečno za 100 GB saobraćaja do 186 KM mesečno za Roam Unlimited tarifu, dok je za standardni komplet opreme sa antenom i ruterom neophodno izdvojiti 683 KM (oko 349 evra), uz dodatnih 47 KM (oko 24 evra) za troškove dostave.
Sličan pravni put kompanija je prošla i u Crnoj Gori. Iako je komunikacija sa crnogorskom Agencijom za elektronske komunikacije i poštansku djelatnost (EKIP) započeta još 2023. godine, proces je konkretizovan nakon sastanka održanog 9. februara 2026. godine. Tada je prvobitno najavljeno da će uslovi za početak rada biti ispunjeni do kraja drugog kvartala, odnosno do 30. juna 2026. godine. U međuvremenu, 29. aprila 2026. godine u Podgorici je registrovano privredno društvo Starlink Montenegro d.o.o. sa sedištem na Bulevaru Svetog Petra Cetinjskog, čiji je stopostotni vlasnik holandski Starlink Holdings Netherlands B.V., dok je kao izvršni direktor upisan Zdravko Gardović.
Starlink Montenegro je urednu prijavu za početak pružanja javnih elektronskih komunikacionih usluga podneo EKIP-u 30. jula, a regulator ga je četiri dana kasnije, 3. avgusta 2026. godine, upisao u registar operatora. Prema crnogorskom Zakonu o elektronskim komunikacijama, kompanija ima zakonski rok od godinu dana od momenta upisa (do avgusta 2027. godine) da komercijalno započne pružanje usluga, dok bi u suprotnom EKIP bio ovlašćen da je izbriše iz registra operatora.
Gde je zapelo u Srbiji: Dopisi na engleskom umesto OB obrasca
Za razliku od Bosne i Hercegovine i Crne Gore, gde je SpaceX tek tokom 2026. godine osnovao lokalne firme i odmah potom podneo formalno ispravne prijave regulatorima, u Srbiji priča traje još od prve polovine 2021. godine, kada se američka kompanija prvi put obratila Regulatornom telu za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL) sa namerom da pruža usluge satelitskog interneta.
Prema podacima Agencije za privredne registre (APR), SpaceX je još 23. novembra 2021. godine osnovao domaće privredno društvo Starlink d.o.o. Beograd (matični broj: 21737321, PIB: 112778090) na adresi Francuska 27, sa registrovanom pretežnom delatnošću 6120 - Bežične telekomunikacije. Stopostotni vlasnik beogradske firme je takođe holandski Starlink Holdings Netherlands B.V., dok su kao direktori upisani Lauren Dreyer i Richard Jinu Lee.
Međutim, samo osnivanje društva sa ograničenom odgovornošću u APR-u ne daje pravo kompaniji da pruža telekomunikacione usluge. Prema Zakonu o elektronskim komunikacijama i Pravilniku o opštim uslovima za obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija po režimu opšteg ovlašćenja, svaki subjekt koji želi da postane operator u Srbiji dužan je da RATEL-u dostavi uredno popunjen Obrazac OB (Obaveštenje o početku obavljanja delatnosti elektronskih komunikacija) na srpskom jeziku. Uz sam obrazac, neophodno je dostaviti propisane priloge koji obuhvataju kratak opis i namenu elektronske komunikacione mreže, šematski prikaz mreže, podatke o području pružanja usluge, tehničko rešenje za evidentiranje i tarifiranje, kao i podatke o kontroli kvaliteta, te platiti administrativnu taksu za upis u evidenciju operatora utvrđenu Pravilnikom o utvrđivanju naknada za pružanje usluga iz nadležnosti RATEL-a.
Umesto da popuni Obrazac OB sa pratećim prilozima na srpskom jeziku i uplati propisanu taksu, SpaceX je RATEL-u slao dopise na engleskom jeziku. Uprkos činjenici da u Republici Srbiji engleski nije službeni jezik u upravnom postupku, te da domaći regulator u zvaničnoj korespondenciji ne komunicira na engleskom jeziku, RATEL je napravio ustupak i odgovorio kompaniji SpaceX na engleskom jeziku. Regulator ih je tom prilikom jasno obavestio da će, čim dostave uredno popunjen Obrazac OB i pripadajuće priloge u skladu sa zakonom, biti upisani u evidenciju operatora i moći da otpočnu delatnost pružanja satelitskog pristupa internetu u skladu sa šifrom delatnosti 61.30 - Satelitske telekomunikacije.
Kako sam ranije izneo u analizi za NIN, u Srbiji se ne radi ni o kakvim neosnovanim zabranama niti o tome da država ili neko sa domaćeg tržišta ne želi Starlink, već je odgovornost isključivo na kompaniji SpaceX koja godinama nije dostavila adekvatnu i potpunu dokumentaciju na srpskom jeziku. Razlog zbog kojeg kompanija Ilona Maska u Srbiji ne podnosi običnu prijavu za pružanje usluge krajnjim pretplatnicima po režimu opšteg ovlašćenja leži u tome što SpaceX u Srbiji ima znatno šire infrastrukturne apetite. Zbog geografske pozicije Srbije i odlične povezanosti sa regionalnim tačkama za razmenu internet saobraćaja (IXP), kompanija želi da na našoj teritoriji izgradi zemaljske stanice (ground stations) koje služe kao posrednik između satelitske konstelacije i globalne optičke mreže, kao i da obezbedi specifične uslove za korišćenje radio-frekvencijskog spektra za satelitske komunikacije. Za takve infrastrukturne projekte i namenu spektra neophodne su pojedinačne dozvole i poštovanje strogih zakonskih okvira, gde prostor za improvizaciju mimo zvaničnih procedura jednostavno ne postoji.
Zašto teza o "zaštiti domaćih operatora" nema uporište u realnosti?
Česta teza na društvenim mrežama i forumima jeste da domaći telekomunikacioni operatori navodno lobiraju protiv ulaska Starlinka kako bi sprečili odliv sopstvenih korisnika. Međutim, svako ko poznaje arhitekturu mreža i strukturu telekomunikacionog tržišta u Srbiji zna da ta tvrdnja pada u vodu pri prvom pogledu na tehničke parametre i statistiku RATEL-a.
Pre svega, satelitski pristup internetu nikada nije bio, niti će fizički ikada moći da bude konkurentan optičkom pristupu internetu (FTTH/GPON), pa čak ni savremenim 5G mobilnim mrežama u urbanim i prigradskim sredinama u kojima živi ubedljivo najveći deo populacije. Prema zvaničnim izveštajima RATEL-a, udeo optičkog pristupa u Srbiji beleži konstantan rast, dok više od polovine priključaka fiksnog širokopojasnog interneta u zemlji već koristi brzine veće od 100 Mbps.
Pored same tehnologije, ključni faktor je struktura potražnje. Podaci iz RATEL-ovog pregleda tržišta pokazuju da ogromna većina domaćinstava u Srbiji usluge ne kupuje pojedinačno, već kroz konvergentne pakete usluga (dual-play, triple-play i quad-play) koji pored fiksnog interneta uključuju televiziju (distribuciju medijskih sadržaja), fiksnu telefoniju i mobilne tarife. Starlink, sa druge strane, nudi isključivo samostalni (single-play) pristup internetu, bez televizijskih kanala i dodatnih servisa, i to po ceni koja je višestruko viša od domaćih paketa.
Dodatni problem predstavljaju uslovi korišćenja (Fair Use Policy - FUP) koje SpaceX primenjuje na svojoj mreži. Zbog ograničenog kapaciteta samih satelita po jednoj ćeliji pokrivanja, Starlink primenjuje kompleksan sistem upravljanja saobraćajem koji uključuje nejasno definisane limite za intenzivne potrošače, podelu na saobraćaj višeg i nižeg prioriteta (deprioritized data), kao i razlikovanje potrošnje u satima visokog opterećenja (on-peak) i noćnog režima (off-peak). U praksi, ukoliko u jednoj zoni više korisnika istovremeno optereti mrežu u večernjim satima, brzine drastično opadaju. Kod fiksnog pristupa internetu u Srbiji - čak i na starijoj kablovskoj (DOCSIS) infrastrukturi, a pogotovo na optičkoj mreži - takve kategorije ne postoje: pretplatnik u svakom trenutku dobija pun zakupljeni protok bez obzira na doba dana i bez skrivenih limita.
Koliko je satelitski internet cenovno i funkcionalno nekonkurentan na lokacijama gde postoji fiksna infrastruktura najbolje ilustruje direktno poređenje sa domaćim ponudama. Primera radi, domaći optički internet provajder BrzNet, koji je dostupan širom Srbije, u svojoj ponudi za klijente ima paket BrzNet 500 sa brzinom do 500/250 Mbps i neograničenim prenosom podataka preko GPON optičke mreže po ceni od 1.999 dinara mesečno uz ugovornu obavezu od 24 meseca i e-račun, pri čemu je montaža odnosno priključenje za klijente praktično besplatno (1 dinar). Za taj iznos klijent dobija kompletnu instalaciju optičkog vlakna do stana i WiFi 7 gigabitni ruter od strane stručne tehničke ekipe.
Tehnička ograničenja na terenu: Specifični kablovi, kiša i topljenje snega
Nasuprot profesionalnoj instalaciji optičkog priključka, naručivanje Starlinka podrazumeva da kupac, nakon što plati oko 370 evra za hardver i isporuku, poštom dobija kutiju sa opremom koju mora potpuno samostalno da montira na krov ili fasadu i sam sprovodi instalaciju do unutrašnjosti objekta.
Pritom, instalacija zahteva korišćenje specifičnog fabričkog jednodelnog (one-piece) kabla koji istovremeno služi za prenos podataka i napajanje antene (PoE) direktno iz Starlinkovog namenskog rutera. Ovaj kabl na krajevima poseduje nestandardizovani profil sa specijalnim gumiranim zaptivkom (dihtungom) i mehanizmom zaključavanja kako bi se sprečio prodor vode i vlage u konektor same antene. Zbog takve konstrukcije, korisnik ne može da upotrebi bilo koji standardni mrežni kabl, niti sme da seče fabrički kabl kako bi ga provukao kroz postojeće uske bužire u zidu i naknadno krimpovao, jer svako sečenje ili modifikacija kabla poništava garanciju i narušava zaštitu od vlage. To u praksi znači bušenje znatno širih rupa u zidovima objekta kako bi kroz njih prošao ceo konektor sa gumenom zaštitom.
Konačno, zakoni fizike u radio-komunikacijama na visokim frekvencijama (Ku i Ka opseg) čine satelitski link direktno zavisnim od meteoroloških prilika, što je fenomen poznat kao atmosfersko slabljenje odnosno "rain fade". Tokom obilnijih padavina i gustih oblaka, kapi kiše apsorbuju i rasipaju radio-talase između antene i satelita na visini od 550 kilometara, što dovodi do pada kapaciteta veze od 50% ili više, uz česte kratkotrajne prekide sesija.
Situacija je još kompleksnija tokom zime. Zadržavanje snega i leda na površini fazne antenske rešetke u potpunosti blokira komunikaciju sa satelitima. Zbog toga Starlink antene moraju da koriste ugrađeni grejač (funkcija Snow Melt) kako bi topile sneg sa površine prijemnika. Aktivacija ovog režima podiže konstantnu potrošnju električne energije samog sistema na 100 do 150 W, a tokom intenzivnih mećava i vlažnog snega grejač često ne može da postigne da otopi naslage dovoljno brzo, pa je neophodno ručno čišćenje antene na krovu.
Sve navedeno jasno pokazuje da je Starlink usko specijalizovano rešenje namenjeno isključivo ekstremno nepristupačnim, planinskim i ruralnim lokacijama gde ne postoji nikakva optička, kablovska niti upotrebljiva 4G/5G mobilna infrastruktura, kao i za specifične mobilne namene na plovilima ili terenskim vozilima. Kada će ta opcija postati legalno dostupna i za preostale izolovane lokacije u Srbiji, zavisi isključivo od trenutka kada će pravni tim kompanije SpaceX odlučiti da popuni Obrazac OB na srpskom jeziku i preda ga na pisarnicu RATEL-a.
Nema komentara