Foto: Pexels / Miguel Á. Padriñán
Energetska efikasnost više nije samo korporativna floskula za godišnje izveštaje o održivosti - to je postala surova ekonomska realnost za telekomunikacione operatore. Bazne stanice su ubedljivo najveći potrošači električne energije u mreži jednog mobilnog operatora, a sa rastom cena energenata, svaki kilovat se broji. A1 Srbija već neko vreme primenjuje strategiju uštede koja prolazi "ispod radara" prosečnog korisnika, ali je tehnički itekako zanimljiva.
Naime, primećeno je da ovaj operator na određenim lokacijama širom zemlje, specifično tokom noćnih sati, gasi veći deo svojih 4G kapaciteta. Reč je o isključivanju viših frekvencijskih opsega (poput 1800 MHz ili 2100 MHz), dok u pogonu ostaje samo osnovni, tzv. coverage layer na 800 MHz (Band 20). Pored gašenja frekvencija, na lokacijama gde postoji gusto preklapanje signala više baznih stanica, dolazi i do smanjenja izlazne snage (TX power) na preostalim ćelijama.
Statika protiv dinamike
Logika iza ovog poteza je jasna: noću je saobraćaj minimalan. Nema potrebe da bazna stanica "prži" punim kapacitetom i troši struju kao da opslužuje hiljade korisnika u špicu, kada su na mreži aktivni samo pozadinski procesi telefona i poneki noćni surfer. Međutim, način na koji se ovo izvodi pravi ključnu razliku između uštede i degradacije korisničkog iskustva.
Pristup koji A1 trenutno primenjuje na delu svoje mreže deluje kao statički, vremenski definisan model (schedule-based). U prevodu: kada sat otkuca određeno vreme, "sklopka" se spušta, gase se dodatni carrier-i (nosioci signala) i ostaje samo osnovna B20 frekvencija. Ovo štedi energiju, ali je rigidno.
Kako to rade veliki igrači u Evropi?
Ako pogledamo praksu Deutsche Telekoma (T-Mobile) ili drugih velikih evropskih grupa, vidimo drugačiju filozofiju. Oni koriste napredne Power Saving funkcije koje nudi moderna RAN (Radio Access Network) oprema proizvođača kao što su Ericsson ili Nokia. Njihov sistem ne radi na satnicu, već na osnovu realnog opterećenja u milisekundama.
Kod njih se primenjuje tzv. dinamičko gašenje. Kada utilizacija (opterećenje) padne ispod definisanog praga, softver automatski gasi dodatne bandove ili čak cele sektore stavlja u duboki "sleep mode". Ključna razlika je u buđenju. Onog trenutka kada usamljeni korisnik u 3 ujutru pokrene Speedtest ili krene da skida veliki fajl, mreža to detektuje i momentalno - u roku od nekoliko sekundi ili manje - pali sve raspoložive resurse i podiže TX power.
Rezultat tog evropskog modela je jasan: maksimalna ušteda energije kada saobraćaja nema, ali i nula kompromisa po pitanju korisničkog iskustva kada se saobraćaj pojavi. Mreža inteligentno diše sa potrebama korisnika.
Gde je tu Srbija?
Model koji primenjuje A1 Srbija je legitiman način borbe sa troškovima, ali nosi rizik. Ako se oslanjate isključivo na pretpostavku da noću "niko ne koristi net", rizikujete da onaj mali procenat korisnika koji je aktivan dobije zagušen link na 800 MHz, jer je ta frekvencija uskog propusnog opsega i lako se zasiti čak i manjim brojem zahtevnih korisnika.
Za sada, mehanizam automatskog i trenutnog reaktiviranja kapaciteta na zahtev (on-demand wake up) nije standardna praksa u domaćoj implementaciji ovog štedljivog režima. Iako je ušteda struje i smanjenje ugljeničnog otiska nešto što treba pozdraviti, pravi izazov za inženjere A1 u narednom periodu biće implementacija pametnijih algoritama. Cilj mora biti mreža koja štedi resurse, ali nikada na štetu onoga zbog čega mreža i postoji - brzog i stabilnog interneta, u bilo koje doba dana ili noći.
1 komentar