Satelitske komunikacije dugo su predstavljale alternativu klasičnim fiksnim mrežama na mestima do kojih optika i druga infrastruktura teško dolaze. Razvoj direct-to-device tehnologije sada otvara znatno šire pitanje – mogu li sateliti postati sastavni deo mobilnih mreža?
Za Zapadni Balkan odgovor na to pitanje mogao bi da počne da stiže upravo kroz saradnju 4iG Group i SpaceX-a.
Kompanije su početkom septembra dogovorile uvođenje Starlink Mobile tehnologije na tržištima na kojima posluje 4iG. Prva generacija komercijalne usluge planirana je u Mađarskoj i Albaniji, dok bi naredna generacija Starlink Mobile V2 trebalo da bude uvedena i u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji.
Zašto je Starlink Mobile drugačiji od Starlinka koji danas poznajemo?
Ključna razlika je u terminalu – odnosno njegovom odsustvu. Klasična Starlink usluga zahteva posebnu korisničku opremu koja komunicira sa satelitima. Starlink Mobile omogućava direktnu komunikaciju satelita sa kompatibilnim mobilnim telefonom.
Prva generacija oslanja se na LTE kompatibilne uređaje, dok bi Starlink Mobile V2 trebalo da koristi SpaceX-ova globalna prava na spektar u opsegu 2 GHz i omogući 5G NTN, odnosno 5G komunikaciju preko nezemaljskih mreža.
Upravo je taj koncept posebno zanimljiv za Zapadni Balkan.
Izgradnja mobilnih mreža u gusto naseljenim gradovima ima jasnu ekonomsku računicu – jedna bazna stanica može da opslužuje veliki broj korisnika. U planinskim, ruralnim i teško dostupnim područjima odnos ulaganja i broja potencijalnih korisnika znatno je nepovoljniji.
Satelitska mreža tu može da postane dodatni sloj postojeće mobilne infrastrukture. Umesto da zameni bazne stanice, ona može da obezbedi konekciju tamo gde zemaljski signal ne postoji ili je izgradnja dodatne infrastrukture preskupa.
4iG upravo planinska područja i priobalne vode navodi među sredinama u kojima ovakav sistem može da poveća dostupnost mobilnih komunikacija. Druga važna primena su vanredne situacije i privremeni prekidi rada zemaljske infrastrukture.
To ipak ne znači da će klasične mobilne mreže postati manje važne. U gradovima i drugim područjima sa velikom koncentracijom korisnika, zemaljska infrastruktura i dalje ima ključnu prednost u kapacitetu.
Mnogo realniji scenario jeste hibridna mreža u kojoj korisnik ne mora da razmišlja da li njegov telefon u određenom trenutku komunicira sa baznom stanicom ili satelitom.
Ukoliko takav model postane komercijalno održiv, pitanje pokrivenosti mobilnom mrežom moglo bi značajno da se promeni. Za region sa velikim brojem planinskih i slabije naseljenih područja, upravo bi Zapadni Balkan mogao da bude zanimljiv test takvog pristupa.
Nema komentara