Zašto mobilne mreže uvek „padnu” na protestima i velikim okupljanjima?

Ukoliko ste se našli u glavnom gradu na nekom od većih okupljanja građana, poput današnjeg protesta, verovatno ste primetili da je upotreba Interneta na mobilnom telefonu skoro nemoguća, dok je ostvarivanje poziva jako otežano, uz pojavu izobličenja u prenosu zvuka, seckanju, i prekidanju poziva.

I ako se uoči svakog okupljanja na Internetu pojave određene neinformisane teorije o tome kako se vrši ciljano smanjenje kapaciteta telekomunikacionih mreža, istina je mnogo jednostavnija.

Naime, ćelijske mreže poput mobilnih telekomunikacionih mreža, postavljaju se kako bi zadovoljile određenu gustinu prisutnih mobilnih uređaja (stručno nazvano - user equipment - UE) koja se očekuje u 90-95% slučajeva. 

Izgradnja mobilnih mreža koje bi mogle podneti stotine hiljada korisničkih uređaja koncentrisanih na jednoj maloj geografskoj lokaciji je ne samo neisplativo već na granici izvodljivosti.

Uz to treba uračunti i to da prosečan korisnik mobilnih telekomunikacija u Srbiji poseduje barem dve SIM kartice koje su istovremeno aktivne, a često imamo slučaj da su prisutni korisnici sa po dva mobilna telefona. 

Novinarske ekipe takođe za prenošenje audiovizuelnih sadržaja i lajvstriming koriste mobilne mreže, što dodatno uvećava potrošnju na lokaciji.

Nažalost, na masovnim okupljanjima nije moguće ostvariti zadovoljavajući kvalitet usluge, i izgradnja mobilnih mreža spremnih za ovakve scenarije jednostavno nije isplativa za operatore.

Kada se dešavaju određene muzičke ili sportske manifestacije, neki operatori mogu postaviti privremene bazne stanice, sa izuzetno niskom jačinom emitovanog zračenja, kako bi te mikroćelije ili čak pikoćelije mogle pokriti manifestaciju zadovoljavajućim kvalitetom usluge. 

Ipak, za tako nešto neophodno je planiranje unapred, i koordinacija operatora sa Regulatornim telom za elektronske komunikacije, kao i sa lokalnom samoupravom radi izdavanja dozvola za postavljanje privremenih mobilnih telekomunikacionih sistema.

Ovakve vrste privremenih mobilnih baznih stanica možemo videti svake godine na EXIT festivalu na Petrovaradinskoj tvrđavi, o čemu smo pisali ovog leta.

Novinarske ekipe na protestima i sličnim okupljanjima obično koriste iznajmljene kapacitete na telekomunikacionim satelitima, i koriste VSAT terminale montirane na vozilu radi prenošenja signala do studija. Ovako nešto možemo videti na RTS-ovim vozilima, u vidu kombija sa A/V opremom i uređajima za prenošenje signala.

Manje redakcije obično primenjuju kombinovanje između 4 i 16 mobilnih 4G modema, i korišćenje Multipath TCP protokola za bonding odnosno spajanje konekcija više operatora, kako bi mogli da ostvare viši nivo kvaliteta konekcije u odnosu na “obične korisnike”. Ova oprema se obično nalazi u rancu na leđima snimatelja, a često se na ramenu ili rancu nalazi i omnidirekciona antena za prijem i emitovanje 4G signala, sa 4x4 MIMO, na koju su nakačena obično 2 modema LTE kategorije 16.