EKSKLUZIVNI INTERVJU: Vladimir Lučić, generalni direktor Telekoma Srbija

Portal TeleSrbija imao je izvanrednu priliku da realizuje ekskluzivni intervju sa gospodinom Vladimirom Lučićem, generalnim direktorom Telekoma Srbija. Kroz razgovor sa Lučićem, imali smo priliku da zavirimo u strategiju i viziju kompanije koja ima ključnu ulogu na telekomunikacionoj sceni Srbije. Direktor nam je predstavio ključne rezultate Telekoma, inovacije i planove za budućnost, a istovremeno i plan vođenja kompanije ka daljem uspehu.

Intervju je realizovao Milan Kragujević, glavni i odgovorni urednik portala TeleSrbija.

Milan: Za početak, imate li da nam saopštite nešto novo i uzbudljivo što nam priprema Telekom?

Lučić: Drugog aprila počinjemo sa mega lojaliti programom, što je zaista uzbudljivo. Planiramo da nagradimo naše verne korisnike poenima po tri kategorije: dužinom korisničkog staža, visinom računa i uslugama koje koriste. Ova inicijativa je zamišljena tako da svi naši korisnici imaju šanse za osvajanje nagrada, bez obzira na to koliko dugo su sa nama ili koliko često koriste naše usluge.

Kako bi olakšali praćenje poena i nagrada, pripremili smo posebnu aplikaciju koja će biti dostupna za preuzimanje od 2. aprila. Korisnici će moći da redovno proveravaju svoje poene i iskoriste ih za različite vrste nagrada.

Uz nedavno potpisane ugovore sa Tehnomanijom i ComTrade-om, omogućićemo korisnicima da svoje poene iskoriste za kupovinu tehničke opreme. A planiramo da uključimo i druge vrste nagrada, uključujući sportske događaje, filmske premijere i druge ekskluzivne događaje, s obzirom da smo i sami aktivni u filmskoj produkciji.

Ovo je zaista revolucionaran korak za nas, posebno jer smo poslednji put imali sličan program 2006. godine.

Milan: Kako ste zadovoljni sa rezultatima Telekomovog poslovanja do sada?

Lučić: Što se tiče Telekoma Srbije, izuzetno sam zadovoljan. Kada smo krenuli sa snažnim razvojem 2018. godine, naš prihod je bio većinski zasnovan na fiksnoj telefoniji, glasovnim pozivima i SMS porukama, dok je manji deo dolazio od internet i televizijskih usluga. Takođe, naša prisutnost u velikim gradovima bila je ograničena. Međutim, posle 2018. godine, uspeli smo da se pozicioniramo na tržištu na veoma zadovoljavajući način. Trudili smo se da se pozicioniramo kao broj jedan, pružajući najbolje usluge u mobilnoj i fiksnoj Internet konekciji, kao i televiziji, kako u Srbiji tako i u regionu.

Sada imamo jednu stabilnu strategiju koja nam govori da ćemo povećavati prihod i broj korisnika. Zato nam je pozicija veoma dobra, posebno u zemljama gde već imamo infrastrukturu, jer biti broj jedan predstavlja garanciju stabilnosti u budućnosti.

Milan: Rekli ste da je Telekom ranije bio primarno tradicionalni telco operator. Kako se to promenilo pod Vašim rukovodstvom?

Lučić: Mislim da smo strategiju koju smo sada uzeli veoma dobro osmislili. Ona predstavlja kombinaciju klasičnog telekomunikacionog operatera i digitalnih platformi.

Ono što smatram ključnim uspehom digitalnih platformi u poređenju s velikim operaterima jeste činjenica da su omogućili svakom korisniku da putem interneta postane deo njihove mreže. Veliki operateri, čak i oni s više stotina miliona korisnika, obično su se fokusirali isključivo na svoju bazu korisnika, nikada ne iskoračujući da svoje usluge ponude drugima. 

Mi, sa druge strane, imamo svoju mrežu u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, što nas čini vodećim mobilnim i fiksnim Internet provajderom u regionu.

U drugim zemljama, umesto da gradimo nove mreže, širimo se bazirajući se na našim servisima i sadržajima. Tako, na primer, u Sloveniji i Hrvatskoj prisutni smo kroz naše kanale Arene, koje prodajemo Hrvatskom i Slovenačkom telekomu. Takođe, u zemljama poput Švajcarske, Austrije, Nemačke pa čak i Amerike, prisutni smo kao MVNO i kao pružaoci pay TV usluga. Već smo uložili u domaće sadržaje i imamo uspostavljene ugovore s kanalima, i sada aktivno tražimo nove korisnike širom sveta. Mislim da je ova strategija ključna za našu dalju ekspanziju i rast.

Milan: Kako vidite Telekom na polju fiksnog pristupa Internetu putem mobilne 4G i 5G mreže?

Lučić: Mi već sada to radimo u kombinaciji sa satelitskom televizijom, na 4G mreži, i verovatno ćemo to nastaviti i uvođenjem 5G tehnologije. Razlog za to je što na taj način televizija u stvari ne troši Internet jer se emituje preko satelita. Televizija je najveći potrošač Interneta i dosta opterećuje bazne stanice ako se emituje putem 4G ili 5G mreže, delom i zbog toga što je gledanje televizije najintenzivnije uveče.

Zemaljski pay TV broadcast [Antena Plus] je bio jedan od poteza, ali konkurencija je već nametnula satelit kao prepoznatljiv brend. I ako imamo DVB-T2 koja omogućava gledanje preko CA kartice, mi smo sada došli do gotovo 300.000 korisnika u Srbiji, Bosni i Crnoj Gori sa mSAT platformom. Satelitska televizija se odomaćila kao način da se pruži veliki broj kanala, posebno u ruralnim područjima. 

Mi to kombinujemo sa 4G mrežom, a uskoro i 5G, pružajući korisnicima mogućnost da imaju dobar internet i odlično iskustvo gledanja televizije bez obzira na to koliko imaju televizora.

U sledećem koraku, planiramo da omogućimo korisnicima da vraćaju unazad koristeći hibridni boks koji bi koristio satelit za linearni prenos, a Internet preko 4G i 5G mreže za vraćanje unazad i on demand sadržaje. Sve više ljudi sada preferira gledanje on demand, a žele i da mogu da preskaču reklame premotavanjem.

Milan: Na visokokonkurentnom tržištu kakvo je kod nas, kako nameravate da izdignete Telekomove usluge kod korisnika?

Lučić: Nama je glavna strategija, bar što se tiče ovog područja u Srbiji, fokusirana na kvalitet. Optičkim internetom smo postigli najviši nivo kvaliteta interneta, a što se tiče televizijskih sadržaja, smatramo da imamo bolji sadržaj od konkurencije. Drugo, radili smo dosta na unapređenju interfejsa, koji je bio naša slabija tačka. Zahvaljujući našim inženjerima uspeli smo da ga poboljšamo.

Trenutno se pripremamo da pustimo novu verziju interfejsa koja će biti značajno bolja i kvalitetnija.

Imamo u vidu da korisnici često imaju sugestije u vezi sa interfejsom, i mislim da smo možda u prošlosti propustili da adekvatno reagujemo na njihove potrebe.

Milan: Da li ćete omogućiti korisnicima Iris TV usluge da koriste punu moć Android sistema na set top boxu?

Lučić: Mi ćemo vrlo brzo izaći sa Android TV sistemom na set top boksevima.

Već sada nudimo Android TV set top boxeve u Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori.

Na osnovu tog koncepta, sa tri različita Android set top boxa, krenućemo u implementaciju ovde.

Mislim da će to biti već nešto u junu mesecu, kada ćemo korisnicima IPTV [Iris TV] platforme i korisnicima Supernove omogućiti da koriste OTT Android TV Box, koji izgleda veoma dobro, sa najnovijom verzijom Androida.

Generalno, pokazuje se da će Android TV set top box koncept pobediti zbog podrške velikih igrača poput Netflixa. Kada imate sertifikovan Android TV sistem, znate da će sve velike platforme poput Netflixa raditi na tom set top boxu.

Milan: Imate li planova za gašenja Supernova brenda?

Lučić: Zaključili smo da bi korisnici Supernove ipak trebalo da ostanu na Supernovi. Mislimo da je najbolje zadržati ova dva brenda, Supernovu i MTS, još neko vreme. Planiramo u nekom trenutku da ih spojimo, ali tržišno gledano, vidimo da ljudi lakše razumeju razliku ovako. Tehnološki, razlika između Supernove i MTS-a je velika. 

Foto: MTS

Milan: Kako vidite razvoj optičke mreže u odnosu na postojeći bakar?

Lučić: Optička mreža je definitivno superiorinija u odnosu na bakar, posebno kada je reč o upload brzini, koja je kod bakra često ograničena. Upload je postao sve bitniji jer ljudi sve više rade od kuće i koriste internet za različite svrhe. Optička mreža je tehnološki naprednija i smatra se budućnošću, jer omogućava velike brzine prenosa podataka i ima dugu životnu dob.

Kod nas, gde gradimo nove mreže, investiramo u optiku, jer je besmisleno ulagati u širenje koaksijalne mreže. Prioritet nam je prebacivanje korisnika sa bakra na optiku tamo gde je to moguće, jer je bakar već devastiran. Optika se smatra tehnologijom koja će dugoročno opstati i biti "future proof", za razliku od bakra koji je bio dominantan gotovo 100 godina. Optička mreža omogućava neverovatne brzine i može se lako nadograditi u budućnosti.

Milan: Imate li u planu proširenje broja HD kanala na mSAT platformi?

Lučić: To je stvar ponude i potražnje i kalkulacija cena. Cena zakupljenog transpondera je ogroman izdatak. Sada je pitanje koliko kanala možemo ponuditi i koliko korisnika možemo privući. Iskreno, ne verujem da će se u bliskoj budućnosti povećavati broj HD kanala, s obzirom na to da već imamo određeni broj kanala koji je dovoljan.

Milan: Da li smatrate da će Telekom u nekom skorijem periodu biti primoran da iznajmljuje svoju next-gen-access pristupnu mrežu?

Lučić: Ne samo primoran, ja to smatram normalnim. S obzirom na to da imamo preko 50% tržišnog učešća u internetu i televiziji, RATEL već počinje da reguliše tu situaciju. Tokom ovog proleća očekujemo novi pravilnik koji će regulisati iznajmljivanje infrastrukture po bitstream modelu. Oni su od nas tražili dodatna pojašnjenja na koja sada treba da odgovorimo.

Inače, i ranije smo iznajmljivali optičku mrežu po IRU modelu, koristeći je samo za tranzit, što od nas kupuju drugi operateri poput Yettela, A1 i SBB-a.

Sada nudimo i pristupnu mrežu u bitstreamu, što je naša optička pristupna mreža. Lično, podržavam ovu veleprodajnu praksu. Na konkurentnom tržištu, najteža konkurencija je ona koja izgradi paralelnu mrežu. Treba gledati na veleprodaju kao na nešto što daje deo prihoda, jer konkurencija koja rentira deo optičke mreže ubrzava povrat ulaganja za izgradnju mreže.

Na kraju, ako si dobar u maloprodaji, zadržaćeš svoj tržišni udeo, a ako si loš, konkurencija će ga preuzeti.

Veleprodaja ne bi trebalo da se žrtvuje, jer konkurencija na kraju uvek dolazi do tebe. Iskustva Telekoma Srbija su pokazala da su kablovski operateri koji su gradili paralelne mreže uvek bili teža konkurencija od onih koji su rentirali ADSL.

Naš cilj je da budemo najveća optička mreža i da na kraju zarađujemo od svakog korisnika, bilo da je reč o veleprodaji ili maloprodaji. Ako želimo takav koncept, moramo se osloboditi straha od veleprodaje.

Treba da razmišljamo dugoročno i shvatimo da veleprodaja, umesto pretnje, može biti prilika za dodatni prihod. Konkurencija, posebno velike kompanije u velikim zemljama, poput A1, ulazi u fiksnu mrežu, i to je deo normalne konkurencije. Fiksna mreža donosi najveći prihod u velikim gradovima, pa su i veliki gradovi glavna meta za pokrivanje. To je deo poslovne strategije, i operateri koji žele biti konkurentni moraju da prate tržišne trendove i izazove.

Milan: Šta mislite o saradnji sa Yettelom, u pogledu iznajmljivanja bitstream pristupa na optičkoj mreži, i da li je Yettelova intenzivna marketinška kampanja za Hipernet usluge uticala na poslovanje Telekoma?

Lučić: Uticaj je bio veoma pozitivan. Prvo, dobili smo značajan prihod u veleprodaji, što je veoma važno. Drugo, još bitnije, uticalo je na promociju optičkog interneta. Jer kada oni uzimaju bitstream tamo gde mi imamo optički internet, to širi svest o prednostima optičkog interneta. Sada u zgradama gde smo ranije bili samo mi, sada imamo i Yettel, koji dodatno promoviše koncept optičkog interneta.

Edukacija korisnika o optičkom internetu nije baš jednostavna. Treba im objasniti šta je to i koje su prednosti.

Prošle godine smo povećali broj korisnika i tržišno učešće, što će se videti u Q4 izveštaju. Yettel je takođe dobro završio godinu. Sve u svemu, uticaj je bio veoma pozitivan.

Milan: Da li se, i kako, Telekom priprema za uvođenje novih vrsta usluga na 5G mreži, posebno u pogledu M2M servisa za IoT?

Lučić: Da, pripremamo se za 5G i imamo značajnu podršku od strane Vodafona. Sa Vodafonom smo strateški partneri u dve ključne oblasti. Prvo, u nabavkama. Za nas je bitno da dobijemo najbolje cene opreme za telekomunikacije, telefone i IT opremu, a saradnja sa Vodafonom nam omogućava da proverimo najbolje cene, s obzirom na to da su oni jedan od najvećih korisnika IKT opreme. A drugo, u oblasti digitalnih servisa. Vodafon je lider u oblasti IoT (Internet of Things) i ima najbrže rastuću 5G mrežu u Evropi. Sa svojim stotinama miliona IoT uređaja, oni imaju neprocenjivo iskustvo koje nam može pomoći, i oni će nam preneti korisne informacije o tome šta funkcioniše dobro, a šta ne.

5G mreža pruža velike mogućnosti kako za mala, tako i za velika preduzeća. Neka velika preduzeća već imaju svoje privatne LTE mreže, poput Elektroprivrede, NIS-a i Zijina. Na primer, Zijin već traži nacrt za svoju privatnu 5G mrežu. Ovo je značajno jer 5G mreža podržava razne mogućnosti koje su korisne i za mala i za velika preduzeća.

Što se tiče budućnosti, još je rano davati precizne prognoze, ali izgleda da ćemo već sledeće godine videti neka praktična rešenja.

Inače, plan na EXPO-u je da se predstave autonomna vozila, koja se već proizvode. Tehnički, to nije problem, jer takva vozila već postoje, ali je potrebno implementirati niz senzora na putevima i 5G mrežu za komunikaciju sa tim senzorima kako bi se vozila bezbedno kretala. Ovo će biti veliki benefit, a od 2026. godine možemo da očekujemo autonomna vozila na autoputevima u Srbiji i na samom EXPO-u.

Milan: Kako vidite Cyber bezbednost i zaštitu podataka u Telekomu

Lučić: To je jedna od ključnih stvari, a mislim da smo to prepoznali od samog početka, i aktivno smo krenuli u implementaciju. Naša strategija cyber sigurnosti se bazira na najjačim američkim softverima, ali smo razvili koncept koji nam omogućava da ne samo štitimo naše podatke, već da od toga i zaradimo. 

Imamo aplikaciju, nazivamo je Siguran Net, i nju mogu koriste naši korisnici mobilne telefonije. 

Osim toga, mi smo u saradnji sa kompanijom PULSOC napravili prvi cyber sigurnosni operativni centar, dostupan 24 sata dnevno, kako za nas, tako i za druge kompanije.

Sada su i druge kompanije, uključujući i banke, počele da koriste naše usluge, jer shvataju koliko je cyber sigurnost bitna, i koliko je kompleksna. Sa razvojem veštačke inteligencije, cyber sigurnost postaje još važnija i izazovnija. Za mnoge kompanije, posebno za one čiji glavni fokus nije IT, teško je držati korak sa sve složenijim zahtevima informatičke bezbednosti i sigurnosti.

Mi planiramo da se pozicioniramo kao vodeće rešenje na tržištu Srbije, nudeći naš SOC (Cyber Operations Centar). U okviru ovog centra, naši stručnjaci rade 24 sata dnevno kako bi zaštitili naše korisnike i sve druge firme koje koriste naše usluge.

Verujem da smo se dobro pozicionirali, jer osim što štitimo naše podatke, uspešno prodajemo i tu uslugu drugima.