Foto: Marjan Stojanović
Slaba veza, prekidi u signalu ili spora internet konekcija najčešće nisu slučajnost – već rezultat uobičajenih problema koji se lako mogu rešiti pravilnim podešavanjima i blagovremenim proverama opreme.
Wi-Fi konekcija je često nešto o čemu korisnici retko razmišljaju – sve dok ne prestane da funkcioniše. Bilo da se stranice sporo učitavaju, video pozivi „seckaju“ ili imate puno crtica signala ali bez internet pristupa, problemi sa bežičnim internetom mogu se javiti iz više razloga. Jedan od najčešćih uzroka jeste zastarela oprema, naročito ako i dalje koristite ruter koji ste dobili od provajdera pre više godina.
Moderni standardi kao što su Wi-Fi 6E i Wi-Fi 7 donose brojne prednosti – veću brzinu, bolju pokrivenost i manje smetnji. Čak i ako vam Wi-Fi 7 nije neophodan, nadogradnja na barem Wi-Fi 6E može doneti primetne rezultate, pogotovo u većim domaćinstvima.
Problem 1: Neusaglašenost rutera i uređaja
Ne odgovaraju svi ruteri svakom uređaju. Ako imate više starijih uređaja koji podržavaju Wi-Fi 5, noviji ruter sa Wi-Fi 6 ili 7 standardom može izazvati probleme u vezi. S druge strane, savremeniji uređaji bez problema mogu da se povežu i na starije rutere, iako neće iskoristiti pun potencijal brzine i stabilnosti.
Prekidi veze ili pad signala često dolaze upravo od strane rutera. Preporučuje se da ruter bude postavljen na centralno mesto u stanu ili kući, otkriven, na visini između struka i ramena. Takođe, redovan restart rutera (jednom nedeljno) i ažuriranje firmvera može otkloniti brojne probleme. Ako ste menjali mnogo podešavanja, resetovanje rutera na fabrička podešavanja i ponovna konfiguracija može pomoći.
Problem 2: Pojasevi – 2.4 GHz, 5 GHz i 6 GHz
Wi-Fi koristi tri pojasa frekvencija, od kojih svaki ima svoje prednosti i mane:
- 2.4GHz: širi domet (do 60 metara), ali niže brzine (do 100 Mbps) i visoka zagušenost jer ga koriste mnogi uređaji (npr. bežični telefoni, mikrotalasne pećnice).
- 5GHz: brži prenos podataka (do 1.7 Gbps) i manje smetnji, ali kraći domet (do 45 metara).
- 6GHz: najnoviji pojas dostupan uz Wi-Fi 6E i 7, sa potencijalnim brzinama preko 3 Gbps i najmanje zagušenja, ali najmanjim dometom (35–45 metara).
U praksi, dometi i brzine će biti manji zbog zidova, nameštaja, vremenskih uslova i drugih smetnji. Ako imate problem sa dometom, razmislite o mesh sistemu ili dodatnim pristupnim tačkama povezanim kablom.
Problem 3: Smetnje iz okruženja
Ako živite u zgradi sa više stanova, sigurno ste primetili da vaši uređaji detektuju desetine Wi-Fi mreža. U takvom okruženju dolazi do velikog zasićenja, naročito u 2.4GHz opsegu.
Rešenje? Preuzmite aplikaciju za analizu Wi-Fi mreže (Wi-Fi analyzer) i skenirajte koje kanale najmanje koriste susedne mreže. Tako ćete ručno ili automatski moći da podesite ruter na optimalni kanal. Takođe, izbegavajte postavljanje rutera pored mikrotalasne pećnice, frižidera ili drugih velikih metalnih površina koje mogu blokirati signal.
Ako koristite isključivo novije uređaje, možete i isključiti 2.4GHz pojas na ruteru ili ga ograničiti samo na savremenije standarde (npr. 802.11n, ac ili ax). Uz to, ukoliko vaš ruter ima USB 3.0 port, on može izazvati smetnje na 2.4GHz opsegu – pokušajte da ga promenite u USB 2.0 kroz podešavanja rutera.
Problem 4: Prevelik broj povezanih uređaja
Većina rutera ima ograničenje na broj uređaja koji se mogu istovremeno povezati – često oko 50. Ipak, problemi sa brzinom mogu nastati i ranije jer Wi-Fi funkcioniše polu-dupleksno, što znači da može slati ili primati podatke, ali ne oba u isto vreme.
Dodavanje više frekvencijskih pojaseva (kao što su tri 5GHz opsega) ponekad deluje korisno, ali često je to marketinški trik bez stvarne koristi. Bolje rešenje je kvalitetan dual-band ruter sa 2.4GHz i 5GHz opsezima, ili prelazak na Wi-Fi 6E/7 koji uvodi dodatni, manje zagušeni 6GHz pojas.
Izbegavajte klasične Wi-Fi ekstenedere – oni i dalje rade polu-dupleksno i usporavaju konekciju. Umesto toga, investirajte u mesh sistem gde čvorovi komuniciraju direktno sa glavnim ruterom. Takođe, kablovska veza (Ethernet) za televizore, računare i konzole oslobađa Wi-Fi opseg za mobilne uređaje. Na kraju, uključite opciju Quality of Service (QoS) u podešavanjima rutera kako biste dali prioritet aplikacijama poput video poziva ili strimovanja.
Problem 5: Oštećeni kablovi
Iako se Wi-Fi smatra bežičnom tehnologijom, fizički kablovi su i dalje deo lanca – od zidnih priključaka do rutera. Bilo koji deo te infrastrukture može biti uzrok problema, uključujući i Ethernet kabl izmedu rutera i uređaja, kao i kablove koji dolaze od provajdera (optički, koaksijalni itd.).
Ako imate problema, proverite sve kablove koje možete videti. Ako sumnjate na nevidljive delove instalacije, obratite se tehničaru koji može izvršiti testiranje pomoću specijalizovanih alata.
Problem 6: Smetnje zbog Bluetooth uređaja
Mnogi pametni uređaji, naročito oni koji se povezuju preko 2.4GHz, kao što su pametne sijalice, senzori i Bluetooth slušalice, mogu imati problema sa vezom. To je zato što Bluetooth koristi isti frekvencijski opseg kao i Wi-Fi, što dovodi do smetnji.
Rešenje može biti ograničavanje širine kanala na 20MHz kako bi se ostavilo više prostora za Bluetooth. Neki ruteri imaju opciju za Bluetooth coexistence – uključite je ako je dostupna. Na računarima, u naprednim drajver opcijama potražite stavke vezane za koegzistenciju i podesite ih tako da omoguće efikasnije deljenje spektra.
Zaključak:
Wi-Fi problemi nisu neuobičajeni, ali većina ima jednostavna rešenja. Redovno održavanje opreme, pravilna podešavanja i strateško postavljanje rutera mogu značajno poboljšati kvalitet bežične konekcije. Ulaganje u savremeniji ruter, kvalitetnu mrežnu infrastrukturu i optimizaciju uređaja u mreži može biti najbolji korak ka stabilnijem i bržem internetu.
Nema komentara