Foto: Vista stock
I ako je dodela licenca za upotrebu novih frekvencijskih opsega zakazana za Q4 2025. godine, definisano Strategijom razvoja sistema elektronskih komunikacija u Republici Srbiji do 2030. godine, operatori svakako ne treba da "stoje u mestu", već treba da preduzimaju određene radnje u cilju stvaranja tehničkih uslova za realizaciju 5G tehnologije, kako bi bili spremni u momentu dodele novih frekvencijskih opsega.
Deployment 5G tehnologije se može razgranati na 4 dela:
- Povezivanje baznih stanica na optički backhaul
- Povećanje broja baznih stanica uz smanjenje servisnog radijusa prosečne ćelije
- Postavljanje opreme za 5G (sektori, radio moduli, gNodeB, itd.)
- Pribavljanje dozvola za upotrebu novih frekvencijskih opsega (primarno 700 MHz i 3.6 GHz)
Po ispunjenju sve 4 faze, može se reći da je mreža jednog operatora, i na papiru i u praksi, usklađena sa preporukama za 5G deployment, i može da pruži adekvatni kapacitet kako je predviđeno IMT-2020, pre svega za eMBB.
I ako je 5G moguće pustiti već danas, koristeći postojeće frekvencijske alokacije, zato što regulator ne dodeljuje "licencu za 5G", tako nešto kao koncept u našem zakonodavnom okviru ne postoji, licence za softver se dobijaju kupovinom softverskih licenci i hardvera od proizvođača opreme, primarno Nokia i Ericsson. Ono što naš regulator dodeljuje su licence za upotrebu frekvencija, i ta dodela je tehnološki-agnostična u smislu da je moguće koristiti 900 MHz alokaciju za 2G ili 5G, ili pak pustiti 802.11n WiFi na 900 MHz (kao što neki WISP operatori u S.A.D. čine).
O celokupnoj "problematici" možete se informisati u našoj epizodi TeleSrbija podcasta: 5G - FOMO ili MUST HAVE?
Ipak, 5G NR realizovan preko postojećih frekvencijskih opsega ne bi pružio "Wow!" faktor koji korisnici očekuju, niti može da ispuni zahteve koje je postavio IMT-2020 standard, u pogledu 1 Gbps+ Downlink prema UE.
Svejedno, 1 Gbps+ Download ne može da se se pruži ni uz NR na 3.6 GHz ako bazne stanice koje koristi operator nemaju optički backhaul, jer je microwave backhaul koji se koristi ograničen na brzine od 500 Mbps do 2 Gbps, a često imamo slučajeve da se bazne stanice lančano vezuju, pa budu 2 ili više "hop-a" udaljene od optike.
Microwave backhaul radi na frekvencijama 11-80 GHz, ali je zbog velikog slabljenja signala, pre svega izazvano vlagom u vazduhu (određeni frekvencijski opsezi, npr. 60 GHz, imaju veliko slabljenje koje izazivaju molekuli kiseonika u vazduhu, čak 16dB/KM) a svakako ovakvi linkovi jako loše ili nikako ne funkcionišu kada pada kiša. Iz tih razloga, teško je ostvariti brzine znatno veće od 1 Gbps preko microwave linkova na većim razdaljinama, bez obzira na upotrebljenu širinu kanala, jer je spektralna efikasnost izrazito niska, zbog niskog SNR izazvanog velikim slabljenjem signala.
Kao jedan od glavnih preduslova za deployment 5G tehnologije, psotavili smo upravo - povezivanje baznih stanica na optički backhaul.
U ovom tekstu predstavljamo analizu stanja baznih stanica za mobilnu mrežu sva 3 domaća operatora u periodu od Q1 2020 do Q1 2024. Izvor podataka: RATEL izveštaji.
Ukupan broj baznih stanica
Foto: TeleSrbija
Posmatrajući trend, dolazimo do 3 zaključka:
- MTS ima najviše baznih stanica, i prati trend rasta druga 2 operatora
- A1 je pretekao Yettel u Q2 2021 sa brojem baznih stanica
- Svi operatori su odreagovali na skok upotrebe Internet saobraćaja kod kuće tokom trajanja pandemije koronavirusom
Foto: TeleSrbija
Broj baznih stanica povezanih optikom
Foto: TeleSrbija
Ovde takođe vidimo liniju trenda koja ukazuje na rast direktn povezanosti optikom kod sva 3 operatora, pri čemu:
- MTS ima najveći broj baznih stanica povezanih optikom, i prati rast druga 2 operatora
- A1 je pretekao Yettel u Q4 2021
- Broj baznih stanica povezanih optikom varira, zbog radova na terenu i privremenih izmeštanja linkova
Foto: TeleSrbija
Broj baznih stanica povezanih sa 2 ili više radio linka
Foto: TeleSrbija
Ovde opet vidimo trend da se broj baznih stanica povezanih sa 2 ili više radio linka do optike postepeno smanjuje, izuzev u slučaju operatora Yettel koji je iz nekog razloga u Q4 2023. godine imao više baznih stanica na 2+ radio-relejna linka nego u Q1 2020 godine.
- MTS ima najmanje baznih stanica povezanih sa 2 ili više radio linka
- Operatori načelno prate trend smanjenja broja baznih stanica povezanih sa 2 ili više radio linka
- Prisutna je velika varijabilnost u konkretnom broju baznih stanica iz kvartala u kvartal
Foto: TeleSrbija
Ova poslednja grupa podataka predstavlja najbitniji pokazatelj spremnosti određenih segmenata mreže za 5G deployment.
I ako je 5G moguće pustiti i na baznim stanicama koje su povezane sa 2+ microwave linka, bitno je istaći da ovakve bazne stanice ne mogu da ispune zahteve IMT-2020 za eMBB, odosno, ne mogu da pruže 1+ Gbps prema UE, zato što njihov ukupan backhaul kapacitet ne može da podrži takve zahteve.
Ovakve bazne stanice najčešće se nalaze na ruralnim lokacijama, i u skladu sa time, ako ne budu mogle biti prebačene na optiku, radiće sa smanjenim kapacitetom, koji ne može u potpunosti da podrži sve novitete koje donosi 5G NR i preko 130 MHz spektra.
Svakako, jasno je da 5G NR donosi sa sobom brojna unapređenja na samoj vezi između gNB i UE, ipak, bitno je staviti to u perspektivu kada se radi o ukupnom dostupnom kapacitetu za connectivity na nekoj lokaciji.
Operatori svakako vide trend rasta količine prenetih podataka u mobilnoj mreži, i rast upotrebe FMS servisa odnosno mobilne mreže za potrebe fiksnog pristupa Internetu, zbog čega rade na povezivanju baznih stanica na optički backhaul.
U zavisnosti od toga kako taj proces bude tekao u budućnosti, zavisiće i performanse kada se aktivira 5G, i to posebno izvan 5 najvećih gradova u Srbiji, gde je znatno veći broj baznih stanica koje nemaju optički backhaul.
Nema komentara